Народна легенда каже да је господар Хумске земље херцег од Светог Саве - Стефан Вукчић Косача, и од непријатеља и од несносних љетних врелина у древном граду Благају у долини ријеке Неретве, заклон тражио међу дебелим зидинама утврђења Запости на 1130 метара изнад мора, на коти Град која доминира изнад Зовог Дола и пута који је све до почетка двадесетог вијека био главна саобраћајница од долине ријеке Неретве, до Старе Херцеговине и Црне Горе. Битни историјски факти говоре о могућности да је тврђава настале знатно прије Косача, по чијој титули ће тадашња Хумска земља, добити ново име, али убрзо и изгубити слободу падајући под власт Османлија. Древна тврђава је од тада запуштена, а нови господари су са собом донијели и нову културу и нову религију.
Остатке тврђаве данас покрива густа шума и маховина. Ипак, зидови су очувани у просјеку до висине 2 m и јасно препознатљиви. Тврђава је у облику правоугаоника са полукружном сјеверном страном. дуга је око 60, а широка 30 метара. Спољни зид је дебео око 2,5 метра.
Са јужне стране из ивица под правилним оштрим углом, пружају се два зида дуга по 10 m. Унутар зидина постоје преградни зидови који чине четири засебне просторије правоугаоног облика. У тврђави се такође налази и једна у камену исклесана клупа са наслоњачом дуга око 1,5 метар, слична клупа је и ван зидина. Са јужне заобљене стране двадесетак метара удаљeни су остаци кружног објекта пречника око 10 метара који је обзиром на облик и на положој на којем се налази очито представљао осматрачку кулу.
Град Запости