Римски период

Развили су мрежу која је повезивала Рим са осталим дијеловима простаног царства, прво за потребе кретања војних јединица а затим за трговину и превоз робе. Нарона (Метковић) је представљала важан саобраћајни центар из кога су полазиле комуникације у разним правцима. Једна таква комуникација је цеста која је водила на сјеверо-исток у Невесињско поље. Градња цесте Нарона - Невесињско поље – Борци – Коњиц - Сарајевско поље, почела је за вријеме цара Августа, док их је већина завршена за вријеме цара Тиберија и Клаудија. Салона (Сплит) и Нарона (Метковић) су биле главно исходиште цеста римске провинције Далмације која је обухватала и наше просторе. У њиховој градњи кориштена је радна снага покореног становништва. Цеста првог реда пролазила је кроз невесињско поље правцем југоисток-сјеверозапад. Ова саобраћајница је ишла правцем Зови До - Оџак – Дреновик – Крушевљани – Борци – Коњиц - Сарајевско поље. Пут је прелазио ријеку Заломку на мјесту данашњег моста Овчији брод после чега се један крак одвајао према Залому и даље према Гацку а други према Дреновику гдје се налазило највеће римско насеље на простору Невесиња. Свједок овој чињеници је добро очуван римски пут дужине око 500 метара који директно води на мост Овчији брод. С обзиром на важност, цесте су биле под сталним надзором служби за одржавање, које су се бринуле о стању цеста и да се на њима промет одвија беспрекорно. Постојала је и прометна полиција-бенефицијари, која се бринула за сигурност робе и путника. Бенифицијари су обављали низ административних и полицијских послова. На основу жртвеника који је пронађен на локалитету Дреновик са сигурношћу може се утврдити да се ту налазило римско насеље и станица конзуларних бенефицијара. Овдје је била стационирана прва помоћна легија (Legio Prima Adiutrix) која се бринула о безбједности простора и путних комуникација. Неизоставан дио свих римских путева, нарочито раскрсница, били су миљокази, marmor milliarium, обли камени стубови пресјека до 40 cm висине 1,5 метара. На себи су имали натписе на латинском језику, из којих су се путници могли информисати о дужини цесте и мјесту на коме се налазе. По миљоказима се одређивала удаљеност између два мјеста на цести, удаљеност од главног града провинције или од Рима у коме се налазио нулти миљоказ. На подручју Невесиња евидентиран је 21 миљоказ.

Најбоље очуване и данас можемо видјети у селима Доња Бијења (цара Максимин Трачанина), Удрежња (цара Филипа), Луке (два миљоказа), фрагмент миљоказа у Братачу.