На подручју данашњег западног Балкана током млађег периода праисторије, живјели су народи свима познатији под називом Илири. Оно што краси народ Илира на овом простору јесте њихова бројна оставштина камених утврда, зидина, гомила, а посебно тзв. градина. Огроман број ових праисторијских камених грађевина врло чврсто сугерише, да древни становници ових подручја нису били никаква „примитивна“ племена, како би неки могли помислити, већ је уствари ријеч о правој древној цивилизацији која се све више разоткрива као таква. А врло битни и непорециви сегменти који такође сугеришу једну својствену цивилизацију праисторијског народа на овим просторима јесте постојање правих илирских градова, некадашњих древних средишта појединих илирских племена и родовских заједница. Подручје невесињске општине је такође било настањено илирским становништвом.
Племе за које се претпоставља да је живило на подручју Невесиња је Glinditiones. Управо они су подигли небројени број гомила, као и већи број насеља – градина, чије монументалне зидине су и данас видљиве. Највеће насеље са три реда одбрамбених бедема налази се на најдоминантнијем узвишењу планине Свињац, изнад села Братач. Локалитет и данас носи назив Градина. Велике киклопске зидине се пружају у три реда у облику елипсе. Пречник вањских зидова износи невјероватних 200 метара, а обим 600 метара. Док је обим сва три зида већи од једног километра. Срж градине представља својеврсна цитадела или средишњи градски, акрополски простор. Име овог града није нам познато, као ни датум изградње, али се претпоставља да је стар више од 2200 година, што га чини једним од најстаријих познатим насељем на овим просторима.
Илирске Градине